Lično iskustvo

 Odabrala sam  ovu temu za blog jer pre svega želim da ljudi bliže upoznaju Daunov sindrom  za koji smatram da nije dovoljno proširena svest o njemu, takođe jer u porodici imam rođenog brata koji je jedna od osoba sa Daunovim sindromom.

To je tema za koju smatram da imam dovoljno iskustva kako bih mogla da pričam o njoj.

Sav prethodni tekst je isključivo naučnog karaktera kao i tuđa iskustva,u ovom delu želim da vam predstavim lično iskustvo!

Prvo i osnovno što želim da kažem jeste da smatram da je Daunov sindrom mnogo potcenjen.Dakle,kada se brat rodio prve prognoze lekara bile su te da su šanse da preživi minimalne.Dali su mu 10 posto šanse što je zaista strašno. Kada su uvideli da su pogrešili sledeće što su rekli jeste to da će ostati nepokretan,neće moći da govori,u potpunosti će da zavisi od drugih ljudi.

Odnost medicinskog dela prema roditeljima i porodici bio je na najgorem mogućem nivou U NAŠEM SLUČAJU.  Prognoze,ophođenje,uslužnost u bolnicama bila je minimalna.Kada je bila potrebna najveća podrška i mrva nade nije je bilo.Daunov sindrom je okarakterisan na najgori način

,nije postojala ni jedna lepa stvar koju su rekli.

Nepismenost,nepokretnost,govorna mana,nesamostalnost,to da neće moći da ide u redovnu školu samo su neki od primera koje smo čuli kakav će njegov život biti.

Najgor stvar koju smo doživeli po rođenju brata jeste ta,da je doktor nakon samo nekoliko dana posle rođenja ušao u sobu,uhvatio se za uši i počeo da imitira zvukove majmuna,te da skače po sobi ono što je tada rekao majci jeste:'OVAKVO ĆE BITI VAŠE DETE'.

 

Takođe,možda i najgora stvar jeste ta da su doktori poslali sveštenika u posetu kod bebe,jer kako su rekli NEĆE DOČEKATI JUTRO.

Tada su roditelji shvatili da podršku sa stručne strane nemaju i da sve što bude potrebno u njegovom daljem razvoju moraće sami.

OVIM NE ŽELIM NIKOGA DA UVREDIM ILI RASTUŽIM NA BILO KAKAV NAČIN,već samo da prikažem odnos ljudi prema osobi sa Daunovim sindromom iz ličnog iskustva.

OSOBE SA DAUNOVIM SINDROMOM MOGU DA POSTANU ITEKAKO SAMOSTALNE,NEZAVISNE OSOBE,POKRETNE,USPEŠNE,MOGU DA RADE SVE ONO ŠTO SVAKI ČOVEK MOŽE.

DAUNOV SINDROM JE POTCENJEN!